Narodno blago. Knj. 2
па
_»А камо ли да бих уловио,
_ »Па га бацих хртим и огарим.
> Па ја ОДО у лов у планину. | > Јов ловио за. неђељу ; дана, »Ниђе лова, ни виђет не могох,
»Па се срдит вратих низ планину. »Кад ја сиђох пољу у ширину ·
>ТУу ја сретох једну невјестицу. __
>Она носи чедо пренејако, та »И то чедо мушка глава била. —
»Враг ни ђаво ни ту не да с миром,
»Вет јој отех чедо пренејако, »Расјекох га на двоје, на троје. —
»Невјеста ме љуто кунијаше:
»»А, нека те, Анђелићу Вуче,
»»Једа Бог да и догодило се >> Те ти тешке муке допануо !« »А ја за то хајем њ не хајем,
_»Већ поћерам под собом дората,
>Да га гоним пољем широкијем. »Није шала, о Ђурђеву дану ! »Ведро бјеше, па, се наоблачи. »Ив облака, тиха киша паде,
> Док изврну вјетар са сјевера. =
»>Бога ми се обледише руке, »Омраоше се на мени хаљине. »Ту сам јунак готов погинути, »А још гоним под собом дората,
">Док ја дођох славном манастиру.
»Ни ту врави не дају ми ес миром
пали Беба Бр = ме 86 1: МаРиашиће