Narodno blago. Knj. 2

1805 НА

И уз круну бурму повлаћену. Круну меће себи у њедарца, Бурму меће у јасну свиралу, Те он пушта у горици стадо, Па он бјежи двору бијеломе.

"Јово виче кано мрки вуче,

А А као рањениче.

Преда њ' лети остарјела мајка, Руке шире у лице се љубе -

» Шта је сине, ако Бога знадеш 2 »Да л су Турци одјавили овце, »Турци овце, а Каури јањце 2« »Нису мајко, у гори је стадо, »Већ ми стери мекане душеке, »Не стери ми дуго ни широко, »Јер ти дуго боловати нећу !« Мајка стере дуго и широко,

Не би л' дуље боловао Јово.

Каљ је било ноћи о поноћи, Јово виче као мрки вуче, А. преврће као рањениче: | »ваврат мајко до. лакта рукаве, »Извади ми змаја из њедара, »Шару змију ив јасне свирале !« »Богме нећу, мој сине Јоване! »дмај огњени одгришће ми руке, »Шара вмија очи ископати !« Јово зове рођену сестрицу :; »даврат сејо до лакта рукаве, »Џа ми вади змаја из њедара,