Narodno blago. Knj. 2

181 »Шару змију из јасне свирале !« »Нећу брате, живота ми мога ! »омај огњени одгришће-ми руке, »Шара змија очи ископати«. Јово зове своју вјерну љубу: »Заврат љубо до лакта рукаве, »Па ми вади змаја из њедара !« »Хоћу Јово, тако жив ми био, »Баш и да ми змај одгризе руку, » Твоја: јесам за те ћу умр јети !« Вати му се руком у њедарца, Извадила круну песареву, Сва се соба од круне засјала. Тад доваћа Јовину свиралу, Извадила бурму оковану — Скаче Јово на ноге лагане, Џа он љуби своју вјерну љубу. Пајо Бабић, Загреб. 59. СЕСТРА ДЕЛИ ЈОВАНОВА (»Бос. Вила« 1886. стр. 221) 0] љевадо дели Јованова, Ни кошена, нит коњ ма пашена, Већ на ср'једи мало прокошена ! Туде паде паша Арапине, _ Зао адет паша поставио : На дан коња, на ноћ по дјевојку. Све је паша редом обљубио, Дође реда секе Јованове.

у