Narodno blago. Knj. 1

· 86

34. БРАТАЦ И СЕСТРИЦА

Ој Невенко, мој Невенко, Нанесе ме коњ зеленко Кров некакво често борје, Изнесе ме на. Загорје.

На Заторју вита, јела,

А. под јелом сибјан робље,

У том робљу робињица. Туд налази Рајко с мајком, Рајко мајци говорио : »Купуј, мајко робињицу То не даде мајка Рајку. Рајко мајку не слушао, Већ он купи робињицу. Кад су били на вјенчању : Луне чаше крви сташе, Сташе пити — слијепљети,

А Ђакони — нијемљети.

Онда рече Вуче ђаче:

»ИОј, Бога ти, робињице,

»Да нијесте штогод својат #« Одговара. робињица :

»Ој, здравља ми, Вуче, ђаче, »Не знам ништа да смо својат. »Ја сам луда заробљена, »Преко мора пренесена, »Остало ми девет брата : »Рајкић, Раде и Радоје,

:'4