Narodno blago. Knj. 1

ЗТ

»Милић, Миле и Милоје, »Дука, Лука и Никола. »И још брата, два имадем, »Ал им име ја не знадем«.

35. _ ЧИСТО ЗЛАТО

Чисто злато крај пута сјеђаше, Па свилену мрежу плетијаше.

Ко гођ туда путем пролазаше, Свак се чисту злалу преклањаше. Прође Јово са својим слугама, Слуге му се злату преклонише,

И Јован-бег преко седла, бојна

И то мало, да јој није жао. Изостаде слуга Милутине,

Чисту злату стаде говорити : »Чисто злато, хоћеш поћи за ме: »Не гледај ме, што сам Јову слуга, »И ја имам дворе и тимаре«. Чисто злато тихо проговара : »Хајд отален, слуга Милутине, »Не бих теби ни робињу дала,

»А камо ли млада пошла за, те, »Валуду је, ти си Јову слуга. »Да ме проси и твој господаре, »Ни за њ млада не бих полазила, »А камо ли за његова, слугу #«

То је слузи врло мучно било,