Narodno blago. Knj. 1

88

Па казује Јову госполару.

И Јову је врло жао било, Одмах чисто испросио злато, Њезина је браћа поклонише. Одмах Јово свате покупио,

Те он оде ђевојачком двору. Тамо су их лјепо дочекали, Господским их даром даровали : Сваком свату по бошчалук дају. Јеван-бегу коња и ђевојку. Одведе је б'јелу двору своме, Па, је вјенча себи за љубовцу, Па, је љуби, кад год ве пробуди.

36. НЕ СЛУШАЈ ДУШМАНА

Подне вика а ја из Травника, Ићиндија у Мостару граду,

Акшам Ђелди, на. бијелу двору.

Док вечерах и шрозборих с мајком, Већ јација, ја под пенџер драгој, Кад ми драга с јело сакупила,

Па ми драгу друге расплакале : »Бона Маре, жени ти се драги

»Из Травника, травничком ђевојком«. Њима драга тихо проговара :

»Нек се жени, жељела га мајка. »Драгог мајка, драги ђевојака«. Оде јој се сјело разлазити,