Narodno blago. Knj. 1

110

»Вашто, мајко, да од Бога нађеш #« И опет му харамила храну: »Харам теби моја храна, била, »Ако нећеш погубити љубу !« Павле узе оштру ћемерлију,

Па је меће себи под доламу,

Оде љуби у шикли одају.

Љуба, бјеше ложницу прострла,

Па устала, Богу се молити,

У то доба Павле у одају.

Очима, је сабљу сагледала,

Џа је млада Павлу говорила :

»Авај, Павле, мио господаре,

»Не губи ме у шикли одаји,

»Већ ме води на росну ливаду,

»Па ти види, Павле, господаре,

»Је л истина, што ти мајка, каже #« Одведе је на росну ливаду;

Љуба га је опет заклињала : _

»Не губи ме по бијелу врату,

»Већ ме губи по свилену пасу,

»Па ти види, Павле, господаре,

»Јје д истина што ти мајка каже г« Ману ћордом и десницом руком, Прес јече је по снилену пасу.

ЂЋе је њојзи глава полећела,

Тетећи је тихо говорила :

»А. нека, те. моја свекрвице, »Бодовала левет годин дана,

»Нт умрла, нити пребољела,