Narodno blago. Knj. 1

181

Соко паде Милошу на крило,

А Милош га притрлио руком, Па говори сивоме соколу :

Ево мени сивота сокола,

»А. сокола, побратима, мога ! Ево има девет годин дана,

»Кб ја побра видио нијесам. »Ове сам прош'о земље и градове, »Ове тражећи побратима. свога, »Ал ћу данас ево чути за њтга«. Па соколу подитнуо крило, Испод крила књигу извадио, Па је Милош књиту проучио. сада виђе шта, му књига, каже, Он говори од Змијања, Рајку : »Побратиме од Змијања, Рајко, »Ево мени књите шаровите

»Од нашега доброг побратима, »Побратима Краљевића Марка ; »Тешка му је мука, додијала,

»У тавници од Азака, краља. »Тајвница, је кућа необична,

»У њој лежи вода до кољена,

»И јуначке кости до рамена, _ »По њој плове змије и акрапи, »дмије кољу, а акрапи гризу ; »Оће змије ла очи попију,

»А акрапи изгрдише лишце. »И данас су пресудили Турци, »Док осване петајк, турски светац,

9%