Narodno blago. Knj. 1

132

»Да. ће њега погубити Турци »На широку пољу авачкоме »Ајмо, побро, у Азак чаршију, »Не би л видли побратима, свога, »Не би л њему опростили руке »И отели са животом главу«.

А говори од Змијања, Рајко: »Побратиме, Милошу војвода, »Ајмо, побро, окајати побру.

»Рад бих био, мио побратиме, »Рад бих био, бит му у невољи, »У невољи побратиму своме, »Јер ми ј ото на мејдану главу. »Кад сам био у кршном Приморју, »Ту ме тука Троглав Аралине, »Па. ме позва на мејдан јуначки. »Ја. сам био од седам година, »Нијесам се боју научио, »Препадох се да ћу погинути. »Бог нареди и срећа јуначка,

»У то доба Краљевића Марка, »На шарину коњу од мејдана.

»Ја завиках грлом бијелијем : »»Ђе си, брате, Краљевићу Марко, »»Ево данас 'оћу погинути !« »Кад то дочу Краљевићу Марко : »Он повика из бијела грла:

»»Не бој ми се, мио побратиме, »»Ја ћ Арапу на мејдан изићи !« »Па повика Краљевићу Марко: