Narodno blago. Knj. 1

138

Додаде му бријаткињу ћорду, Па повика, од Змијања, Рајко : »Дрт' се, брате, шарца од мејлана !« Док се Марко задобио Шарпа, Цет стотина, посијече глава. Марко виче: »бе си, брате, Рајко %« Рајко виче: »Нарени га, Марко !« Ал' да видиш Краљевића Марка, И војводу од Змијања Рајка

И јунака Бановић Секуле

И Милоша, царева војводе,

Како они: о бољему раде:

Од Турчина, три Турчина граде. Све долине крви напојише,

А брежине кости наранише,

Џа се они натрат повратише,

До меане крчмарице даке,

Те шједоше мрко пити вино

И искати месо крметину, Крметину, па и срнетину.

А говори крчмарица дака : »Одбите се незнане делије ! »Вође нема Срба ни једнога,

»Да ја држим месо крметину ; »Нег су вође Турци и авиви. »Један био Краљевићу Марко, »Па је, курва искб крметину »Крметину, па и срнетину,

»И њега су погубили Турци

»А данаске на пољу азачком.