Narodno blago. Knj. 1

199

»И вас оће погубити Турци«. Кад то зачу Краљевићу Марко, Он завика од Змијања Рајка : »Дижи ми се мио побратиме !« Па он скочи од земље на ноге, И узима лоја и сумпора,

Те увати крчмарицу Заку, Намаза, је лојем и сумпором, Па на Заки запали кошуљу, Те изгоре крчмарица зака,

А они се напојише вина,

Па одоше б'јелу двору своме. Рајко оде на Змијање равно Милош оде долу Крушевоме А Секула, до града Сибиња, Марко оде до Прилипа, свога.

Мон. ВИСОКИ СТЕВАН СЈЕТУЈЕ НАРОД

Састала се господа ришћапска, Код цареве Раванице пркос, Пошље славна српског цар Лазара Међу њима Лазозић Стеване.

Џа овако Стево проговају :

»Еј народе, моја браћо драга ! »Турци наше земље завладаше

»И господство наше приватише,

»А Бог знаде цароваће Гурци, »Јер ми кажу књиге старовјечне :