Narodno blago. Knj. 1

144

58.

НЕФИЦА ДЈЕВОЈКА Процвиљела, два Несималића, У тамници Јашар калетана ; Књигу пишу опу Несимаги: »0, наш бабо, ага Несимага, »Више нам је гвожђе додијало; »Тамница, је кућа необична : »Није шала ни петнаест дана, »А камо ли петнаест година, _»Косе ву нам, њим се покривамо, »Нокти су нам, обут би се мого. »Неће Влаше гроша ни дуката, »Него иште Нефицу сестрицу. »Не дај бабо Нефе у Кауре, »Да до в'јека у њој останемо !« Књига оде аги Несимаги. Књигу учи гровне сузе лије, Виш' њег" стала Нефица дјевојка, Она баби тихо проговара : »О, мој бабо, стари Несим-ата ! »Оклен књига, она изгорјела, ! 2 »Те је тако пуста жаловита !« Бабо њојзи лако одговара : »О, Бота ми, Нефице дјевојко, »Ова књита од два брата твоја. »Неће Влаше гроша ни дуката, »Тебе иште Јашар кашетане, »Поручују до два брата твоја: »Да не дајем тебе у Кауре,