Narodno blago. Knj. 1

66

Гледну Рајко уз јелу зелену,

Кад ли стоји крај јелике вила. Бијеле јој савезане руке,

Одузета крила и окриље, Џокривена свиленом доламом.

| Сове рони- а гледа У Рајка.

Рајко тога, пије с Турцим вино, Па ће рећи од Змијања Рајко : >СОтарјешино, лички Мустајбеже, »Ко ће мени поклонити вилу, »Ево њему једна чизма. блата, »Каква блага — све жута дуката, !« Проговара Булић Барјактару : »Не будали црни Каурине !

»Не би" теби поклонио виле,

»Да ми даднеш девет чизам блага, »Јер сам своју вјеру завјерио,

»Да се јунак оженити нећу

»Ни Туркињом, ни младом Влахињом, »Нег бијелом нагоркињом вилом«. А повика од Змијања Рајко: »Господару, Булић Барјактару, »Ва што не би поклонио виле г »Даћу теби девет чизам блага, »Каква блата — све жута дуката, »Па ти гради по Удбини куле«.

А говори Ђулић Барјактару : »Кучко јелна, црни Каурине, »Имам блата, градио сам куле! »Ако узмем бријаткињу ћорду