Narodno blago. Knj. 1

68

Лок сустиже Булић Барјактара, Па повика, из грла бијела : »Чекај, кујо, Булић Барјактаду, »Сад ћу тебе, кучко, оженити !« Кад достиже Булић Барјактара, Ћордом ману, о.сјече му главу Па се врати «натраг уз натрате

И изиђе зеленој пољани.

Ув јелику налазио вилу,

Бијеле јој одријеши руке, | Донесе јој крила и окриље,

Па је баца за. се на дората.

И он иде зелену језеру

И он опра своје бјеле руке,

Те он шједе под јелу зелену, Шједе с вилом ладно пити вино. Кад се мало понапили вина, Ал ето ти виле Анђелије,

Старе мајке виле Иконије,

А помајке од Змијања Рајка,

Па е' поклони до земљице црне, Љуби Рајка у оба образа, Најпослије међу очи црне: »Вала теби, мој посинче Рајко, »Кад си моје ти отео д јете,

»Ото д'јете, Рајко, од Турака, »Да јој Турци не изгрде лишца, !« Туј су били, ладно пили вино. Оде Рајко б'јелу двору своме, Одош" виле небу у ведрине.