Narodno blago. Knj. 1

(2

»Биће доста ћара за бећара; »Нето браћо тридесет грађана ! »Притежите на ноге опанке, »Приватите свијетло оружје, »Да идемо Гацку широкоме, »Па, што нама, Бог и срећа даде !« Кад то чуло тридесет грађана. Овако су њему говорили : »Буљубалио, Златанићу Авдо! „Тунаштво ти с чуло на далеко »(С тобом ћемо куд нас год поведеш '« Па се отлен чета подитнула,

У одоше ув Дугу крваву,

Ђе су многе закукале мајке Мучке Турци Дуту пријеђоше, Јер се боје од Црногораца.

И тако им Бог и срећа даде Здраво они Дугу пријеђоше

И дођоше у Голију равну.

Кала Турци бише у Голији. Ту на јадну рају ударише

И сваки јој зулум починише Кољу овце а пеку јатањце ; Убијају пчеле пријесједе ; Докле Турци једу за вечером. Дотле раја опанке им вада

А када се они наједоше

Онда траже, да им раја плати, Жватонице, што су вечерајућ (Своје зубе они иступили,