Narodno blago. Knj. 1

13

И вилице своје уморили,

Ове на друга по жута дуката, Буљубаши четири дуката, Плаћа јадна сиротиња раја, Јер јој другог излазишта нема ! Ђе су хода четири сахата, Десет дана Турци оставише, Да би виши зулум починили, Док дођоше Гацку пољу равном, До Ченгића. пребијеле куле. Када Турци пред кулу бијаху, Са куле их паша угледао,

Па ишета. пред бијелу кулу. Кад га виђе Златанићу Авдо Он је њему полетио руци,

Ал му не да паша пољубити, Но се с њиме у образ пољуби И пита га за јуначко здравље. Кад рекоше да су здраво били На кулу их паша изводио,

У одаје Турке намјестио, Златанића води на чардаке. Кад на чардак они ишеташе, И попише каву и ракију

Пита, њега паша. Дервиш-паша : »Што си ми се одоцнио сине 2« А Авдо му стаде говорити :

»Ја сам с уз пут рачунао с рајом, »ЖИ у усул рају угонио,

»Нека, знаде куд пролази Авдо,