Narodno blago. Knj. 1

714

»Буљубаша од Никшића, града. »Но што ви ме звао Гапку равну #« А Дедо му вако говораше :

»Јеси л чуо, јеси л упамтио,

»да Бећира пашу царевога,

»Са, Ратаља, — мога, бабе ђеду »Кад начини пребијелу кулу

»На Ратаљим од девет тавана, »Без изуна царева, везира,

»Бев фермана цара, честитога. »Главари та за то оптужише, »Оптужише цару у СОтамболу,

»И шред њима влашка поглавица, » О Јасеника, Владисављевићу, »Кој имаше царева фермана,

»Да не дава данка ни харача; »Ал учинит ништа не могаше, »Но га царе боље помилова. »Тада га је пашом поставио, »Над свом кршном земљом Херцеговом. »Када паша на Ратаље дође, »СОтаде паша мудро управљати : »Он сву рају под харач удари, »Исијече српске поглавице,

»Ал не стиже гују под каменом »С Јасеника Владисављевића,

»Но утече Саво у Русију,

»Јер поруку на вријеме прими, »Од проклетог Хасанбеговића ; Али не шће да бјежи Тодоре,