Narodno blago. Knj. 1

82

· Џаде Турчин у траву на главу. Пали Томо свога, џевердара, И он гађа Златанића Авда, Умаче се ЈБутовић Хасане, Те је њега Томо погодио У повије међу очи двије; Жив се наже, мртав вемљи паде. А кад виђе Златанићу Авдо, Ђе изгуби два најбоља друга, Он побјеже срамно без обзира; А ва њиме браћа кидисаше, Док из села Турке ишћераше, Па се онда кули повратише. Мисли Томо што ће и како ће: Да би ишли у гору зелену Вакта, није, јер је јесен мртва; Да би бјежо ломној Гори Црној, Жао му је кућу оставити. (Ове мислио на једно смислио, Па овако Ђоки говорио: »Чујеш, мене, мој брате Ђокане ! » Теби овђе више станка, нема, »Него, брате, бјежи у планину »Џа покупи јуначку дружину, »Ти се свети српском душмакину ; »А ја идем до Мостара, града, · »Тамо имам добрих пријатеља, »Вевиру ћу ошужити Турке, »Па шта нама Бог и срећа, даде«.

- По том Луки ране замоташе,