Narodno blago. Knj. 1

83

И Јовани, жени Јовановој,

Јер и она ] у бој огрезнула,

Од Турака рана, допанула,

Па се тада братски ижљубише

Оде Ђоко, јунак, у планину,

Да се свети српском душманину.

Томо узја претила дората,

Оћера, га до Мостара града,

Па све редом обиђе консуле

И свакоме јале испричао.

Када, ли га они научише,

Онда, оде, јунак до везира,

Те велику даву учинио —.

Још конзули њему помогоше

Те му везир даде бујрунтију,

Да га за то нико питат неће,

Док је Томо био у Мостару,

Скочи Ђоко ломној Гори Црној,

Те покупи десет-лванаест друга,

У Сутјеску с њима, запануо,

И он чека Златанића Авда,

Када ће се из Фоче вратити,

Кудијен је срамно побјегао.

Ту чекао два, бијела дана, —

А кад треће јутро освануло,

Помолише с' уз Сутјеску Турци..

Када их је Ђоко опазио,

Одма, своје друштво разредио

Па је њима, онда говорио :

„Браћо моја, десет-пванест друга ! 6%