Naša diplomatska struka i moje službovanje u njoj

Зе.

80 | ОТВОРЕНО писмо

ви сте сада дипломата, а до јуче сте били члан касације, при"родно је да сте знали законе ове земље; аи ја сам неко време делио правду овоме народу, и мени су познати закони ове земље; молим да ми кажете: имали. закона који мене као чиновнику забрањује да шишем критике; има ли закона који прописује неки особити „тон“ како чиновник треба да пише»

Ви: Нема, но ми ћемо сада да издамо.

Ја: Па зашто ме онда узимате на одговор, господ. министре, кад ми закон саошштите, па ако се ја по њему не управљам, а ви ме онда казните; али... (прекидање)...

Ви: Ја то не трпим... дајте ви ваш одговор...

После разговора, ја сам имао част, г. министре, поднети вам овај написмен одговор:

Господине министре !

Према наредби вашој од 28 септембра ов, г. Бр. 9405, а као што вам видео из реферата начел. политич. оделења г. Ђ. Симића, од мене се тражи, да се изјасним о овоме:

1-во. Што сам, критикујући књижевни рад г. Христића, служио се „тоном, који не доликује једном дипломат. чиновнику“;

9то. Што сам критиком мојом „нанео увреде не само г. Христићу, него и некима од наше г.г. посланика; и

д-ће. Што правац тај, вели се, „може да нашкоди угледу наше дипломације.“

Мени је част, господ. министре, поднети вам у понизности моје изјашњене у овоме што сљедује:

На |-ву тачку:

Критикујући „диплотатску студију“ г. Христића, ја сам једино пред очима имао то, да у пнтересу дипломатске струке и правде, докажем, колико је од свега оног петина, што је г. Христић написао, као и колико се он разуме у послу кога се је латио. Ако сам се у писању послужио „тоном“ мало јачим, држим, да ми се у погрешку уписати не може, кад се узме у обзир спис, који сам имао да критикујем, тон којим је он шисан, а поглавито напади у њему упљављени на мога шефа госп, Грујића, мене и осталу господу.