Naša književnost

Слуге | Е 107

Комар (одмахне руком). — Зашто о томе!

Управитељ. — Нарочито ви драги Комар, галамили сте као прави Антихрист...

Комар. — А затим сте нам платили господску вечеру.

Управитељ. — (одмахне руком). — Зашто о томе...

Лојска и Гени с десна — обадве врло веселе.

Гени, — Мени је право, покајмо се! Купила сам бројанице.

Лојска. — А ко је затуцан, на ломачу с њим!

Управитељ. — Не чини ми се потпуно прикладно да се у

озбиљним временима, на озбиљном месту и о озбиљним стварима.

шалите.

Лојска. — Кунем вам се да се не шалим ... Па јавно су нам претили вечним постом и другим неприликама ако се не ... преваспитамо. Гени. — Благо мени! Купила сам бројанице. Треба најпре да се човек споља преваспита, све остало ће нам други додати.

Управитељ (љубазно). — Госпођице, веселе и непромишљене су ваше речи, али ипак има дубске истине у њима. Потребно је да спољним знацима, речју и делом човек не даје саблажњив пример; а у срце гледа Бог сам.

Лојска. — Како бисте ту мудрост једноставније рекли2

Управитељ. — Не заборавите, госпођице, да није уљудно извртати речи свог ближњег, а да је непристојно извртати речи свог претпостављеног. Осим тога сетите се: пошто се претвара у порок, не бих хтео да се моја доброта претвори у грешну попустљивост.

Лојска. — Захвална сам вам за корисну поуку.

Гени. — И управљај се по њој да те Бог спасе вечнога поста и испаштања, у брдима.

Комар (који је досада окренут од других, ћутећи седео за писаћим столом). — Чини ми се да би било обазриво и паметно да ме-

римо своје речи, док међу нама седе људи који нису с нама срцем него ушима.

Лојска. — Друже, како то мислиш»

Комар. — Као што сам рекао.

Лојска (весело). — Закон и пороци! Језик те издаје, да си клекао пред црквењаком.

Комар (скочи љут и уплашен). — Ко клекао2 Пред ким клекао2

Гени (са осмехом). — И руку пољубио.

Комар. — Лажеш! Руку нисам пољубио... (Освести се). Па да сам клекао и пред самог цариника и пољубио му руку — ко би мо-

гао да пребаци понизност хришћанину2 Гени (као раније). — Немој да црвениш! И ја већ имам бројанице. Управитељ (Лојски). — Жао ми је што тек морам да вас упозорим на старо и свето начело: не доносите политику у школу и на-

рочито не у облику који је пристојном човеку и Ба иј омладине једва у крчми дозвољен.

4 =

у.

и ља