Naša književnost
ан У ан НЕ
< ДВЕ ПЕСМЕ
СПОМЕНИК
Ехег! топитепшт. =
Нерукотворени спомен себи сам дигб пун части. Коров на његовој стази никада неће нићи.
Више од обелиска у небо он ће се дићи
и никад неће пасти.
Ја сав умрети нећу. Душа у заветној лири остаће вечна, преживеће ми прах
и слављен бићу док луна над земљом зраке шири и траје задњег песника дах.
(О мени глас ће ићи по свој големој Русији ; а ни и спомињаће мене на земљи сваки пук, ј ЊЕ и горди унук Словена, Финац и Калмук што пушта лук 5 у дивље степе бусији.
ИМ дуго због тога бићу ја мио своме роду,
. јер осећаје добре ја сам будити знао, и у ово сурово доба прослављао сам слободу, милост за пале звао.
~
О музо моја, буди Божијој вољи послушна,
не бој се потворе, не тражи хвале збор,
пред хвалом и пред славом ти буди Билт с глупаком не терај спор.
ПРОРОК
Душевна жеђ ме сколила, пустињом мрачном нога ми гази и ту се серафим са шест крила појави предамном на стази.
И