Naša književnost

ан У ан НЕ

< ДВЕ ПЕСМЕ

СПОМЕНИК

Ехег! топитепшт. =

Нерукотворени спомен себи сам дигб пун части. Коров на његовој стази никада неће нићи.

Више од обелиска у небо он ће се дићи

и никад неће пасти.

Ја сав умрети нећу. Душа у заветној лири остаће вечна, преживеће ми прах

и слављен бићу док луна над земљом зраке шири и траје задњег песника дах.

(О мени глас ће ићи по свој големој Русији ; а ни и спомињаће мене на земљи сваки пук, ј ЊЕ и горди унук Словена, Финац и Калмук што пушта лук 5 у дивље степе бусији.

ИМ дуго због тога бићу ја мио своме роду,

. јер осећаје добре ја сам будити знао, и у ово сурово доба прослављао сам слободу, милост за пале звао.

~

О музо моја, буди Божијој вољи послушна,

не бој се потворе, не тражи хвале збор,

пред хвалом и пред славом ти буди Билт с глупаком не терај спор.

ПРОРОК

Душевна жеђ ме сколила, пустињом мрачном нога ми гази и ту се серафим са шест крила појави предамном на стази.

И