Naša književnost

ДР РАЧА >"

МАКаЕ) ИМићак |

432 Е Наша књижевност.

вредности — неколико месеци касније пашће пред Хуеском начелу своје бригаде.

И Ханс Бајмлер, немачки антифашиста, овде је говорио добровољцима, на овом истом месту. Сада није више жив. Пао је пред Мадридом, за Мадрид.

А шта су потом учинили

Живи су у нашем сећању они дани, када је реакционарна штампа — била је недеља, седми новембар — доносила крупне наслове: „Мада ез| Еотђе“, „Мадала ћа са:до“, „Мадрид је пао".

Тог дана, многи су шкрипнули зубима и узвикнули: „Када је тако, онда одох тамо и ја.“ Е

Крупни натписи су лагали. Мадрид није пао. Ни седмог новембра, ни осмог, ни деветог. Што Мадрид није пао тих новембарских дана, дело је ових људи, који су, током целе 1936, пролазили овуда, преко Пласа де торос, у Албасети.

Мадрид, Каза де Кампо, Сиудад Университариа — многи од њих дали су тамо све, највише што човек може дати: свој живот.

Димитровци и Гарибалдијевци, Домбровскијевци и Телмановци, момчад Абрахама Линколна и Матије Гупца, Ђуре Ђаковића и „Париске комуне“ — велика су имена, исписана на заставама својих батаљона, али не сувише велика за дела која су извршили.

Димитров — претеча нирнбершког суђења, који је на оптуженичкој клупи у Лајпцигу диго глас оптужбе против Геринга.

Гарибалди — који је ујединио италијански народ и-био творац националног препорода.

Домбровски — кога је царизам ставио ван закона, генерал Комуне.

Матија Губец — сељачки бунтовник, коме су хрватска племићска господа стиснули ужарену круну на чело: „Ево вам, сељачка рајо, вашег краља.“

Ђуро Ђаковић — вођа отпора против шестојануарске диктатуре и њена прва жртва.

Многа имена интернационалних добровољаца кроз историју могла би бити исписана на заставама нових батаљона.

Швајцарци су прискочили у. помоћ хугенотима, и Енглези, и Данци и Швеђани. сове

За слободу и вероисповест. •

Против инвазионе армије крволочног војводе од Албе борила се једна француско-немачка бригада, под командом Конде

За слободу Низоземске.

Лафајет водио је у победу фармере, грађане и раднике Северне Америке против енлгеских колонијалних господара. А његови официри звали су се Кошћушко, Росамбо и Конвој, Пољак, Француз, Ирац Е

За право човека.

Бомарше, песник блиставе „Фигарове свадбе“, у Паризу, из своје

•