Naša književnost

Албасете, Пласа де торос 431

А са висина галерија, окружених гвозденим балустрадама, клицали су им и радосно довикивали други војници.

Потом су опет путовали кроз гајеве поморанџа и јужњачке градове. Са леве стране, блистало је море у заслепљујућем сјају сунца.

Кроз Валенцију су протутњали пуном брзином, у сутону вечери. И, после једне ноћи у вагонима са херметички затвореним прозрима, ево их, сада, сред арене Плаца де Торос, у Албасету.

Трибине су празне, а арене препуне — супротно од нормалне преставе у једном оваквом месту... Рекламе балских ципела и елегантних шешира позивају купце. Фантоми, комични, бесмислени, као и предмети које рекламирају. Овде сада нема ни купаца елегантних шешира, ни љубитеља корида.

Сврстали су се војнички око палисада, сви, Французи, Пољаци, Југословени, Италијани, Чеси, Енглези, Аустријанци... ИМ тада, на вратима, кроз која је ушао тореадор последње кориде, појављује се десетак људи.

Међу њима, у обичној војничкој униформи, без икакве ознаке чина, један човек снажног тела, седе косе.

— Другови, каже он...

То је Андре Марти, најстарији интернационалац међу овим људима. Не само годинама, већ и тиме што је ветеран оружаног јединства. интернационалне солидарности.

Пре осамнаест година није још имао ове седе косе. Носио је већ униформу. Али је то била униформа француске ратне морнарице. Француски ратни бродови крстарили су пред руским црноморским обалама, а њини типови претећи су се управљали на младу руску револуцију.

То је било онда када су остали неми сви топови, у свим куполама. Морнари, топовска посада, рекоше своје одлучно „не“... А на врховима јарбола залепршаше црвене заставе, заставе живота и радости.

И оклопне крстарице окретоше прамце према својим далеким базама.

Марти и побуна француске црноморске ескадре везани су исто знако интимно као и име крстарице „Потемкин“ и устанак руских морнара 1905. ;

И ево га сада, у педесетим годинама, још увек први међу првима који су похитали у Шпанију.

— Другови, говори он...

· — Другови... И Благоје Паровић, командант ХШ бригаде, говорио је на овој арени. Пола године доцније обориће га једног топлог јулског дана, усред кастилске висоравни, непријатељска бомба.

Овде, на Пласа де торос, говорио је и Ралф Фокс, млади енглески књижевник, кога ће недељу дана затим у кордобским брдима пого: дити фалангистичко тане.

Овде је говорио и генерал Лукач, мађарски комунард и писац од