Naša književnost

ХАРАО И ИУ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

О. БИХАЉИ - МЕРИН: „ШПАНИЈА ИЗМЕЂУ РАЂАЊА И СМРТИ“ (Издање „Просвете“)

Књига о Шпанији О. Бихаљи-Мерин имала је свој пут кроз иностранство, пре но што је к нама стигла, и прво су је читали на туђим језицима. Ствар постаје сасвим јасна кад си има на уму да се она појавила у време кад је у овој земљи, док је била несрећна, владала тешка диктатура краља, војске и капипала, која је драстично прогонила сваку слободну реч о борби шпанског народа за сопствену слободу, баш као што је и крвавим начинима спречавала нашем човеку да се тој борби добровољно и човекољубиво придружи. И зато се ова књига о Шпанији, пре више година, могла читати само на енглеском језику, У Америци, или Енглеској, или на немачком, у Швајцарској. А књига је дело нашег писца, нама припада, иако је писана у емиграцији, и прво на страним језицима објављена, и чини част нашој слободољубивој литератури, која је кроз њу дала један прилог међу најбољима у низу значајних дела о великој и трагичној предигри исполинске борбе против фашизма.

Али је занимљива игра случаја — или, можда, то ипак и није баш све тако случајног — да је суморни и болни проблем Шпаније опет врло живо на дневном реду у тренутку кад ми ту своју књигу добијамо на нашем језику, и да баш у овим данима прети да се, од крваве предигре драми савлађивања фашизма, може да претвори у један њен поучни епилог. Јер доиста изгледа да за многе ово ужасно и трагично нада све ратовање са противљудским силама овоземаљскога пакла, да не завладају светом, није уродило оним науцима који су се неминовно наметали, и од којих је један, стар као свет, да се зли плод не може искоренити докле му семена траје. А да је Франкова Шпанија једно опако поље где непрестано клија и ниче зли политички урод, ових баш дана постаје сасвим јасно. Јавност целога света је испуњена гласовима који о томе говоре и Франков фашизам се доиста акутно поставља као проблем који се мора решавати. и тако књига О. Бихаљи-Мерина постаје данас, кад нам се на нашем језику при-

казује, скоро онако исто актуелна као што је била кад се први пут појавила,

у доба кад је народ у Шпанији водио крваву борбу за слободу, помогнут таквим залагањем слободољубивих добровољаца из целога света, да је та блистава, а трагична страница савремене историје доиста заслужила да се претвори у епопеју.

Међутим, бројна дела која су о тој значајној епизоди говорила и на без мало свима културним језицима је описивала, нису толико тежила да тај епски дах из ње изнесу и њиме оживе један уметнички пространо разрађен и уздигнут садржај те борбе, колико да је документарно кажу или сугестивно наговесте. У лелима о судбоносној по Шпанији и по цео свет борби против шпанске реакције и тираније њенога моћног новчанога залеђа која смо ми упознали, говори се или језиком бројева и чињеница, или стилом оног ,публицистичког импресионизма који је у једно време био постао омиљен и позитивно успевајући манир. И роман ва француском који смо о тој борби читали није, у суштини, ништа друго до у садржину романа претворен један чисто дневнички материјал, сав у тренутно бележеним акцентима и у оној непосредној емотивности тона којим се такве ствари примају у самоме тренутку кад се догађају. У њему је пренета узбудљивост збивања, али грандиозно у њему није добило свој адекватан и сублимиран израз,