Naša književnost

Сомов и други 293

Тројеруков. Шалите се или вређате»

Сомов. А шта се вама чини»

Тројеруков. Мени се чини да вређате.

Сомов. Па шта»

Тројеруков. Узалуд то радите. Ја сам тако ишлифован увредама, да од њих не рђам. Хоћете ли ме запослити»

Сомов. Не.

Тројеруков. Могу ли питати — заштог

Сомов. Можете, али вам нећу одговорити.

Тројеруков. До виђења. (Диже се. Тако да кажем Јакову Ан-

тоновичу 2

Сомов. Тако му реците... Уосталом — станите. Јесте ли способни да говорите искреног

Тројеруков. Зависи од тога — о чему и са ким.

Сомов. О себи, Са мном.

Тројеруков. Зашто»

Сомов. Таког Нисам вас тако замишљао. Интересантно. Одавно познајете Богомолова2

Тројеруков. Пет година.

Сомов. И... шта мислите о њему2 Смем ли знати> Тројеруков. Стар човек, не много паметан, озлојеђен и неопрезан... (Сомов га ћутке посматра. Преко терасе чују се гласови Арсе-

њеве и Лидије.)

Могу ли да идем2

Сомов. Не. Хајдете у моју собу... Ви, као да сте... паметан човек, а2

Тројеруков. Немам разлога да сматрам себе будалом.

Сомов. И добар сте глумац>

Тројеруков. Сви су људи — глумци.

(Одлазе. Улазе жене.)

Арсењева. Не знам како бих ти помогла.

Лидија. И ја не знам.

Арсењева. Немаш нимало воље,

Лидија. Знам то. Хоћемо ли пити чај2

Арсењева. Да. И немаш деце.

Лидија. Он неће. М ја нисам никаква мајка>

Арсењева. Он је врло егоистичан 2

Лидија. Врло је частољубив. И сув. Уопште... мало личи, сасвим не личи на човека, каквог сам га ја замишљала пре брака.

Арсењева. Много си се заљубила»

"Лидија. Да. Уосталом —- не знам. Можда сам само хтела да се што пре удам. Отац је мрзео револуцију, раднике и све... И мене. Био је тако страшан, Становали смо у једној соби, понекад ми се чинило да намерава да ме убије. Говорио ми је: да није тебе, ја бих се тукао са њима. Сећаш га се2