Naša književnost

295

Сомов и други

Лидија. Чини ми се, нешто сте узнемирени»

Јаропегов. Причам вам причу — како се ви радо изражавате2

Арсењева. Е, Лида, ја идем.

Лидија. Седи још мало.

Јаропегов. Ја сам вас поплашиог

Арсењева. О, не, ја нисам плашљива.

Лидија. Седи!

Јаропегов. А ја идем да видим, где је Николај. (Одлази)

Арсењева. Колико живота у њему.

Лидија. Не, то су само речи код њега, он је — несрећан и претвара се. Ја га знам. Увек је узнемирен. Претвара се, а не уме. И лагати не уме. -

Арсењева. Омладина га много воли.

Лидија. Он увек лаже и себе и друге. Био је ожењен рођаком мога мужа, оставила га је са неким Енглезом, отишла у Сибир и тамо умрла. Ко је био твој мужг

Арсењева. Био је рђав човек.

Лидија. И он»

Арсењева (смејући се). Ах, ТИ... Још си дете. Мој муж је био новинар, после Октобарске револуције тако се показао да смо се раЗИШЛИ ...

Лидија. А где јер

Арсењева. Погинуо у грађанском рату. Био је бели, корни: ловац. 3 Е Тројеруков (журно излази из собе, дехвата штап). Опростите! (Стрчи низ степенице.)

Лидија. Да одвратна човека.

Арсењева. Јесте. Врло.

Сомов (из собе). Лида!

Лидија. Шта јер

Сомов. Један тренутак!

Лидија (одлази и одмах се враћа). Хајдемо горе у моју собу...

Арсењева. Време је да идем кући...

Лидија. Не — хајдемо! Тако си лепо разговарала данас са мном!

Арсењева. Далеко станујем.

Лидија (одводи је). Да, врло далеко од мене, далеко. Али ја желим да будем с тобом.

(Одлазе. Мало касније излази Сомов, за њим Јаропегов,)

Сомов. Овде је удобније.

Јаропегов. Заштор (Сипа чај.)

Сомов. Увек видиш ко долази... Јаропегов. Постоји балет: „Узалудна предострожност“,

(Опече руку) Ех, дођавола... Сомов. Ниси ништа причао жениг