Naša književnost

Сомба и друг 299

Сомов. Не од мене... Ћутите... Чујетер Богомолов. Шта јег Шта... да чујем> (Сомов брзо тутну руке у џеп и — мумла тихо кроз зубе. Богомолов се исправља и љуља на ногама. На терасу долазе четири агента ГПУ.)

Агент (врло учтиво), Николај Васиљевич Сомов> Сомов. Ја сам.

Агент. Ви сте ухапшени. Извадите руке из џепова. А ко сте ви>

Богомолов. Јаков... Богомолов. Јаков Антонов... БогоМОЛОВ ...

Агент. И ви сте ухапшени. Овде станујете»

Богомолов. Ја сам... случајно. То јест — дошао сам у го: сте. Ово хапшење... мора да је неспоразум...

Агент. Овде треба да је још... Јаропегов, Виктор Павлов,

Јаропегов (у вратима). Ево га!

Агент. И ви подлежете хапшењу.

Јаропегов. Непријатно ми је.

Агент (смешка се) Нисам запазио да је чин хапшења пријатан за оне које хапсе,

Јаропегов. Нисте опазилиг Чудновато!

Агент (Сомову). Ваша радна соба2

Сомов. Ја не држим овде никаквих хартија.

Агент. Свеједно, дужни смо да учинимо претрес.

Сомов. Изволте, (Седа на рагастов прозора.)

Агент. Ви не желите да покажете своју радну собу2г

Сомов. Па ви ћете вршити претрес у читавој вили, радна соба се налази у њој. (Напипа револвер испод шешира Јаропегова.)

Агент. Добро. Одбијате да присуствујете при претресуг Дру-

гови, пођите онамо! (Седа за сто, вади хартије из портфеља. Број агената се повећава.)

Јаропегов (хвата Сомова за руку). Е, е, брате, то није игра! (Отима му револвер). Не можеш да пуцаш, док не подигнеш обарач.

(Један од агената узима од њега оружје,) Не мислите да сам хтео на вас да пуцам.

Агент (за столом). Не, то не мислимо, будите мирни.

(Богомолов седи, као човек, који дрема или се јако замислио. Порел Сомова су два агента. Јаропегов седи на огради, припаљује цигарету и посматра све.)

Сомов (Јаропегову). Ти си... свиња!

Јаропегов (мирно). Зато што ти не признајем право да сам себе ликвидираш» Не, то је њихово право...

(Из собе излазе Ана, Арсењева, Лидија у пратњи агента.)

Ана (Чувши Јаропегова), Шта је Николају2 Говорила сам ти, го: ворила!

Агент. А шта сте то ви говорили