Naša književnost

300

Наша књижевност

Сомов. Ово је'моја мати... она је психички ненормална. Ана. Николају! Шта си рекао»

(Богомолов устаје, хоће да пође, да нешто каже, али одмахне руком на Сомова и опет седа)

Лидија (полако). Николају... Је ли то озбиљног Сомов. Не узнемиравај се. Лидија. Не... Викторе — шта то значи 2

Јаропегов. Ја мислим ликвидација неписмености ... Ана. Комедијашу... (Лидија хоће да узме са стола револвер Јаропегова. Арсењева је задржава руку, агент оружје.) Јаропегов (уплашен). Шта ћеш, шта ћеш! Ти не умеш да пуцаш! Лидија (виче), Ја хоћу... ја се морам убити... Ја сам — ситна

звер... Имам право...

Ана. Шта се претварате, — ви! Хистеријо! Арсењева (агенту), Могу ли да је одведем 2 Сомов. Понашај се пристојно, Лидија! Лидија. Не, Николају... више не могу... не могу... Агент (своме другу). Води је у собу и остани тамо. Лидија. Каћа, — не напуштај ме...

(У сусрет њој и Арсењевој долазе Фјокла, Дуњаша и агент.) Фјокла. О брате, колико народа. Здраво, другови!

Дуњаша (агенту), Шта се гураш: Ја нисам — ухапшена. Агент. Случајно... Фјокла. Викторе Павловичу, — ох! Зар и вас под кључ»

Јаропегов. Већ су ме. Фјокла. Али вас, сигурно, због пијанчења! Агент. Не галами, стара! Фјокла. Па зар галамим» М ја нисам ухапшена. Дуњаша. Власт је наша, а гурате се. Простаци! Фјокла. Узалуд мумлате, друже. Дуњаша. Послуга не одговара за господу... Агент. Доста! Фјокла. Хајде да ћутимо, Дуњаша... (Агент, с кофером у руци доводи на терасу Тројерукова. Богомолоћ кад га види, диже се са столице, љуљајући се на ногама.) Агент. Овај грађанин је покушао да побегне некуд са кофером... Тројеруков. Нашао сам га у шуми... Богомолов. Овај... кофер... овај човек... Агент. Грађанине, не узбуђујте се!.:. Ми ћемо расправити ко

је тај човек, и шта је у коферу ...

(Богомолов закркља и пада.) Фјокла,. Ох, гледајте, старац... Ана (се крсти). Ето...