Naša književnost

Како су ухватили Семагу 305

Тада је Семага пошао и, после десетак корачаја, прешао преко плота у нечије двориште.

На њега је залајао пас и — као у одговор на његово лајање негде је фркнуо коњ и ударио копитом. Семага је одлучно поново прескочио на улицу и пошао њоме, упутивши се центру града, већ брже.

После неколико тренутака, зачувши пред собом неки мукао шум он се поново пребацио преко плота, срећно прошао кроз двориште, дошао до отворених баштенских врата, и ускоро без икаквих незгода прешавши још неколико ограда и дворишта, ишао улицом паралелно с оном у којој је била крчма Јоне Петровича.

Идући, Семага је мислио куда би се упутио, али није могао ништа смислити.

Сва сигурна места изгледала су несигурна ове ноћи, кад је ђаво надарио полицију да прави рацију, а провести ноћ на улици по оваквој мећави, ризикујући да се падне у шапе полицији или ноћном стражару — то се није могло свидети Семаги.

Он је ишао полако и, шкиљећи очима гледао преда се у белу маглу бурне ноћи — из ње су се њему у сусрет помаљале неме куће, ступчићи, улични фењери, дрвеће, и све је то било облепљено меким пахуљицама снега.

Чудан звук се разлегао у хуци мећаве — као тих дечји плач негде

напред. Семага је заостао и, испруживши врат, постао налик на дивљу_

звер на опрези кад предосећа опасност.

Звуци су престали.

Семага је одмахнуо главом и опет почео корачати, натукавши јаче капу и увукавши главу у рамена, да би мање снега нападало за оковратник. Крај самих његових ногу нешто је зацвилело. Он се тргнуо, зауставио се, сагнуо, пипао рукама по земљи и исправио се, стресајући нешто у завежљају снега, који је засипао нађено.

— Ето ти, на! Дете... Шта садг — прошапта у недоумици приносећи нахоче своме носу.

Нахоче је било топло, мицало се и било све мокро од снега који се на њему растопио. Њушкица му је била много мања од Семагине песнице, црвена, наборана, очи затворене, а мала уста непрестано су се отварала и цмоктала. С мокрих трепавица капала је вода на лицеи у та безуба усташца.

"„Семага се сасвим изгубио од недоумице, али, да би избавио дете од непријатне неминовности да гута снежаницу, досетио се да мора наместити крпу, и ради тога окренуо дете наглавце.

· Овом се то, мора бити, учинило непријатним, и оно је жалосно зацвилело.

— Ћути; — рече Семага Сурово.

— Ћути! Иначе, даћу ја теби. Шта ћу, ето, да радим с тобом А Куд ћу с тобом» А ти се дереш» Види га, будала.

20

а сраењина лава ђегитив ама нага