Naša književnost

Три сусрета > 347

стана, правећи им разне пакости. Руски је говорила рђаво, али је псовала одлично, као добар кочијаш. Мени се никако није свиђало њено држање према смерним госпођицама; биле су тако тужне, нечим заплашене, незаштићене. Једном око подне, две су шетале по врту. Одједном је избила генералица, пијана као увек, и почела викати и гонити их из врта. Ћутке су пошле, али генералица је била стала на вратнице, запушивши их собом као чеп, и почела им говорити оне озбиљне руске речи од којих се чак и коњи трзају. Замолио сам је да не псује и да пропусти госпођице, а она је викнула:

— Ја снам теби. Ти им улазиш прозор када ноћ...

Разљутио сам се, узео је за рамена и склонио с вратница, али она се отела, окренула се мени и, брзо раширивши халат и подигавши кошуљу, дрекнула:

— Ја лепши од тих пацови!

Тада сам се сасвим разљутио, окренуо је потиљком себи и ударио је лопатом ниже леђа, тако да је скочила кроз вратнице и потрчала двориштем, викнувши три пута крајње зачуђена:

— 0:0:'0!

После тога, узевши пасош од њене љубимице Полине, такође пијане, али веома лукаве жене, ставио сам под пазух завежљај своје имовине и пошао из дворишта. Генералица је стајала на прозору с црвеном марамом у рукама и викала ми:

— Ја не звати полис, ништа, слушај! Иди још натраг... Не треба бојиш се. |

ХХ1ТХ. Упитао сам га:

— Слажете ли се с тврђењем Познишева да су лекари упропастили и упропашћују хиљаде и стотине хиљада људиг

— А вас много занима да знате»

— Много.

— Нећу вам рећи!

И осмехнуо се играјући се палцима својих руку.

Сећам се да у некој његовој приповеци стоји овакво поређење сеоског ветеринара самоука с доктором медицине:

„Речи „гиљчак , „шуљеви, „пуштати крв“ зар то нису они исти нерви, реуматизми, организми итд.".

Речено је то после Џенера, Беринга, Пастера. То је мегданџија!

ХХХ. Како је чудно што воли да игра карте. Игра озбиљно и загрејано. И кад узима карте у руке, руке му постају тако нервозне као да држи у прстима живе птице, а не мртве комадиће картона.

ХХХЛ. — Дикенс је врло паметно рекао: „Нама је дат живот са обавезним условом да га храбро бранимо до последњег минута“. Иначе је то био писац сентименталан, брбљив и не врло паметан, Уосталом, умео је склопити роман као нико и, наравно, још боље од Балзака. Неко је рекао: „Многи пате од тога да пишу књиге, али ретки су који