Naša književnost

346 Наша књижевност

Једном ме је упитао:

— Волите ли ви мене, А. М.»

То је несташлук јунака: тако се играо у својој младости Васка Буслајев, новгородски кавгаџија. Испитује, све нешто куша, као да се спрема на тучу. Занимљиво је, али ми се ипак много не допада. Он је ђаво, а ја још младунче, и боље би било да ме не дира.

ХХУШ. Можда је сељак за њега просто — рђав мирис; стално га осећа и мора да о њему говори. —

Синоћ сам му причао о својој бици с генералицом Корне; смејао се до суза, до боли у грудима, охао и високим гласом узвикивао:

__ Лопатом! По... лопатом, а2 Баш по... А лопата. широка >

Пошто се одморио, рекао је озбиљно:

—_ Још сте великодушно ударили, други би за то млатнуо по глави. Јесте ли схватили да вас је она хтела»

— Не сећам се; не мислим да сам схватао...

—- Ама какор Та јасно је. Наравно.

— Нисам се тада тиме бавио.

_—- Бавио, не бавио — свеједно. Нисте женскар, види се. Други би ту направио каријеру, постао кућевласник и одао се пићу с њом заједно.

Поћутавши:

__ Баш сте смешни. Не љутите се — врло смешни! И врло је чудно што сте ипак добри, иако имате права да будете зао. Да, могли бисте бити зао. Али сте снажни, а то је добро.

И опет поћутавши, додаде замишљено:

— Ваш ум не разумем — врло замршен ум, а срце вам је паметно, да, паметно срце! %

Примедба: Кад сам био у Казану, ступио сам код генералице Корне као настојник куће и вртар. Била је Францускиња, удовица генерала, млада жена, дебела, на сићушним ногама шипарице. Имала је ванредно лепе очи, мирне, свагда лакомо раширене. Мислим да је пре удаје била трговац или куварица, можда чак „девојка за уживање". Ујутру се напијала и излазила у двориште или врт само у кошуљи, у наранџастом халату, у црвеним татарским сафијановим ципелицама, а на глави грива густе косе. Немарно зачешљана, падала 10] је на румене образе и рамена. Млада вештица. Ходала је по врту певајући француске песмице, гледала како радим и с времена на време прилазила кухињском прозору и тражила.

—- Полин, дајте ми штогод.

„Штогод“ је било увек једно исто: чаша вина с ледом... На доњем спрату њене куће живеле су три сироте неудате књегиње Д. Г. Њихов отац, интендантски генерал, отпутоБао је некуда, а мати умрла. Генералица Корне није волела госпођице, старала се да их истера из