Naša književnost

ДРАМСКИ РАД МАКСИМА ГОРКОГ

Горки је оценио високи значај позоришне уметности за културу и напредак народа и посветио јој велику пажњу и љубав до краја живота. Ако је позоришна уметност достигла у СССР изванредно висок уметнички успон огромна је заслуга Максима Горког. У овом кратком осврту на његово драмско стваралаштво не могу се задржати на свима његовим драмским делима. Задржаћу се само на онима која су најкарактеристичнија за уметничко стварање Максима Горког, а поглавито на онима која су најпознатија нашој публици.

Огромно интересовање широм света изазвало је његово драмско дело „На дну“ када се појавило у самом почетку овог века. Оно је изазвало силне дискусије, противречна мишљења, различита тумачења, али се готово свугде истицала његова уметничка снага реалистичког приказивања живота људи палих на дно друштва.

Говорило се много о животопису Максима Горког, о његовом потуцању у дечаштву и првој младости, о долажењу у блиски додир са босјацима и свима онима који су падали у суровим условима ропске експлоатације човека и бездушног угњетавања друштвеног сопственичког система. Указивало се на дубоко, трагично и бурно животно искуство Максима Горког, из кога су израсли онако живи, непосредни и веома пластични типови у драми „На дну“. Такве типове могао је створити само писац који је дубоко и крваво засекао до дна живота и који је волео човека и тада када је човек, сав утонуо у невољу и беду, изгледао да је изгубио људско обличје.

Но нису само велики таленат Максима Горког и његово дубоко животно искуство, његова драматична израслост са самих недара народа, играли улогу у рађању овог потресног драмског дела. МИ велика руска класика имала је удела у томе. Жеђ-за истином која карактерише, одликује и узвишује руску класику прожела. је срж овог дела. У праскозорју великих револуционарних догађаја који ће потрести Русију од дна до горе, ово истраживање истине које греје срца и раздире груди одбачених људи на дну живота у овој драми, одраз је грчевитог тражења истине, смисла и циља живота, смисла и циља човека, милиона људских бића народа које је окивала тиранија царизма. У појединим типовима драме „На дну“, обраслим већ у корову пијанства, коцке, крађе и убиства, просијава вера у човека, вера у снагу и будућ-

пали: