Naša književnost

Драмски рад Максима Горког 405

Дела Максима Горког имају далеке сличности с делима Чехова. Везује их унутрашња поезија, затим „штимунзи“ који су више у психолошким и интимним односима, неголи у напетим и жестоким, често драматичним сукобима. Но совјетска критика утврђује и велику разлику између дела Чехова и дела Горког. Историску и уметничку. У епоси у којој су се стварала Чеховљева дела није се знало куда се иде. Још су хоризонти били мутни, нејасни, магловити. Постављала су се питања „Шта да се ради“, питања која су изазвала идејна мучења, кризе и лутања у читавим генерацијама. Када су се појавила дела Максима Горког, друштвена ситуација је била одређенија, јаснија, већ су напредне, борбене снаге пролетаријата биле очигледне, а Горки им је одмах у почетку свога стварања дао уметнички израз животни, борбен, полетан, стваралачки, онакав какав је он био у стварности. Можда у делима Горкога нема мноштва видних драмских сплетова, чворова и сукоба. Али су типови несумњиво веома живи, маркантни, пластични и сочни. Шћукин, велики совјетски глумац који је тумачио Јегора Буличова, био је задивљен разноликошћу односа у драмском делу. Поједине личности претстављају читаве дубоке и сложене глумачке проблеме, за чија решења су потребна и богатства уметничке маште, животног искуства и способности за уметничке трансформације. Поједине личности захтевају темељне психолошке и социолошке студије. Нарочито оне личности које су са села, огромном енергијом и дивљом снагом, дошле до господарске моћи, као што су Јегор Буличов или Васа Жељезнова, Васа Жељезнова, робустни тип жене која осећа да сила њене енергије и газдинске доминације неће наћи (наследника, такође тражи изузетне глумачке способности да се њен лик маркантно и рељефно оваплоти на сцени. А неке личности, нарочито оне позитивне, које изгледају као да су тек скициране, претстављају тешко савладљиве проблеме за глуму, јер су веома животне, веома истините и људске. Све што би се у њима дограђивало, бојило, удаљавало би од истине. А театр Горког је сав саздан на истини и од истине. Сав од борбе, од крви и од срца народа.

Горки је тражио од уметности склад са потребама и проблемима народа. Он је у једном чланку рекао: „Живимо у земљи у којој је радни народ поставио себи тешки и диван задатак: уништити све услове који унаказују човека од детињства. Боримо се за праву слободу човека, која је могућа тек тада, кад нестане свих узрока зависти, лакомости, непријатељства“ Горки је узео учешћа у овој борби и био један од оних који су стајали на њеном челу. У дивне спо-

менике његовог уметничког стварања у тој борби спадају и његова драмска дела.

ВЕЛИБОР ГЛИГОРИЋ

4 +

| 4

ране