Naša književnost

Функција улога у „Непријатељима“ Максима Горког 423

софијом („Ако нестане копејка, нашто да онда човек човека притискујер“), неки су критичари окарактерисали и неки глумци интерпретирали као заосталог сељака, и тако одузели важност његовим речима и његовим поступцима. Уствари, Љевшин је носилац мисли Горкога, ма да је одева у припросто, народско, сељачко рухо, и Љевшина греба приказати тако да публика зна и осети да се аутор слаже с њим.

Објективизам у приказу уствари је она иста лицемерна „непристрасност“ која је тако карактеристична за „добронамерног“ Захара, то је маскирано опредељивање за лаж и неправду, то је онај по злу чувени „принцип немешања“. Све се то искључује ако се има у виду основна идеја дела и функција улога.

Незгода и опасност при таквом начину тумачења и грађења улога била би кад би се, полазећи од основне идеје и обликујући личност према њој и према одређеној функцији у делу, стварали ликови који би били оваплоћене идеје, суве схеме, круте конструкције, а не живи, истински људи. Међутим, као што је аутор ту опасност избегао тиме што је у богатој ризници свога искуства нашао материјал из којега су органски израсле личности потребне и подесне за изазивање његове мисли; као што је могао (и морао) избећи сваку усиљеност и намештеност зато што је његова идеја истинита и у складу са стварношћу, тако да стварни живот може само да је потврди, и само стварни живот може да је потврди — тако и глумац, креирајући поштено и истинито, може и мора да прикаже живог, стварног човека, њиме да изрази мисао Горкога, да казује његову реч, да ствара његово дело, наше дело.

Х. КЛАЈН

покрајине гибве