Naša književnost

Дре то пи аи тииие дииниинии

УУ

по

зла

422 Наша књижевност

држи у сталном покрету. Битна је, дакле, пакост, а дебљина и покретљивост су само средства да се она изрази. Стога ћемо, ако не располажемо чланом чија би телесна појава одговарала, узети најпакоснијег; штавише пре ћемо ту улогу поверити мршавом пакоснику него неком доброћудном, тромом дебељку. Дебљина је најупадљивија особина Земљанике, али функција те улоге у комаду показује да она није најбитнија, да није сопано зчпе диа поп. У „Непријатељима" Генерал доминира захваљујући свом друштвеном положају, не својом лично. шћу, оним што претставља, не оним што јесте. При подели улога се морамо постарати да он заиста не доминира својим бићем, да не буде истински надмоћан према Коњу.

Тако, утврђујући функцију улога у комаду, утврђујемо и тачан однос међу личностима, а тиме и истинску повезаност међу приказивачима, те помажемо стварању јединствености, уметничке целине спектакла. Функција улога произлази непосредно из друштвене функције дела, а ова се огледа у његовој основној идеји. Она се не може схватити без ове. Ако је глумац себи разјаснио функцију своје улоге, он је разумео и основну идеју дела, а схвативши и прихвативши њу, он своју улогу неће и не може да изграђује ни на штету осталих партнера, ни без обзира на приказ као целину.

Најзад, речени начин грађења улога, имајући у виду њихову фувкцију, најсигурније је средство против такозваног објективизма у приказу. Приморан да на свој начин, својим средствима и материјалом који му даје текст допринесе заједничком обликовању и изражавању основне идеје, приказивач је уједно приморан да заузима јасан и одређен став. „Ревизор“ је у неким режијама постао „непристрасно“ излагање историјске прошлости, уместо да буде социјално-политичка сатира. То значи не водити рачуна о основној идеји дела и функцији личности у комаду, 0 томе шта личности треба да покажу, а дело да докаже.

Свако позоришно дело може да се постави тако објективистички, а нарочито дело у којем се, као у „Непријатељима“, два непријатељска табора приказују верно, без икаквог извитоперивања у корист једне или друге стране. Може да се изнесе не изјашњавајући се, не опредељујући се ни за једну страну, онако како то радо чини, на пример, Галсворти. Довољно је на неким местима ублажити израз, на дру: гима дати више искрене уверености, овде мало одузети од озбиљкости Нађиних сазнања истицањем њене недораслости, онде мало додати важења Захару неизношењем основне себичности и неискрености његових добрих намера, укратко, извршити неколико лаких ретуша, па да се гледалац пита: а на чијој је страни уствари аутор То би, међутим, значило фалсификовати мисао и дело Горкога, јер Горки се јасно опредељује, он казује шта мисли, казује јасно, и то исто и исто тако јасно мора да каже'и приказ његовог дела и свака личност у том делу. ЈЉевшина, са његовом сељачком, толстојевски обојеном фило-

пиво