Naša književnost

Горки и музика 427

речима похвалити као што треба. Једино на виолини могао би човек славити њену лепоту, али тај човек морао би бити уметник у свирању и виолину познавати као своју душу“. (Макар Чудра). Импресивно изражавање речником музике провлачи се кроз многе приповетке Горкога (Туга, Међу људима, Музика, Макар Чудра, Стражар, Како смо саставили песму). Кроз песме његове, иако у прози, унутарњи ритам пробија неодољивом снагом, осећа се мелодичност реченица, звучност речи, динамика изражавања. „Весник буре“, „Песма о соколу“, „Рибар и вила“, „Песма о галебу“ — нису ли то песме пуне чисто музичког динамизма и снаге» Зар се не чује у њима симфонијско ткање, узбуркано и полетно Отуда је „Весник буре“, поред више других композитора, инспирисао Војислава Вучковића и

Зару Левину, „Песма о соколу“ финског композитора Пергамента и.

Милана Ристића, „Рибар и вила“ Спендијарова и „Макар Чудра“ Петра Коњовића.

Драме Горкога дају мање материјала за компоновање и мање су у суштини „музикалне“. Њихова идејна засићеност, отсуство сентимента“ лизма и чисто драмских заплета чине да у њима за музику има много мање места. Узмимо драму „На дну“. Народну песму „Сунце излази и залази", тако умесно и складно унесену у целу атмосферу амбијента, тешко да би могла надоместити нека за ту драму специјално компонована музика. Међутим, драматични заплет, личности Луке, Настје, пропалог барона, пијаног глумца, цела средина — могли би да даду обилан материјал, још неискоришћен за музичку обраду.

„Јегор Буличов“ и „Достигајев и други“ били су постављени на сцени Великог театра у Москви не са музиком специјално компонованом за те драме, него са песмама циганским, клавирским композицијама Шумана и Скрјабина, које су биле само успутна илустрација и подлога за поједине моменте у драми, а не израсле из целокупног психолошког ткива и сливене с њим.

Драматизацију „Мати“ Берта Брехта илустровао је музички Ханс Ајслер уметањем револуционарних хорова и куплета, који су подвлачили поједине важне идејне моменте у драми. Интересантно би било упоредити оперу „Мати“ В. Желобинског са делом Ајслера. Од да. љих музичко-сценских уобличавања на текстове Горкога и поменућемо балел „Лепотица Рада“ од Б. Асафјева и у последње време написану оперу „Фома Горђејев“ од А. Касијанова.

Интересујући се и сам за проблем музике у драми и осећајући да се од сваке драме не може направити опера, Горки је за тај проблем дао најправилније решење. На састанку композитора са Ромен Рола-

2 Болвшон драматическии театр. Ленинград 1985. А. К. Буцкои: Музвка в драматическом театре.

1 Та песма је преко позорнице МХТ-а стекла широку популарност не само у Русији него и у иностранству. Петар Коњовић, чувши ту песму на премијери у Прагу 1906 у извођењу МХТ-а био је њом толико импресиониран да де написао варијације на ту тему за гудачки квартет.

се аи кзајнаји а ји инат

Ба

па ивнњат