Naša književnost

434 Наша књижевност

Велика је улога Горког у скупљању и проучавању националног фолклора. Под његовим утицајем, књижевна удружења у народним републикама организовала су експедиције ради сабирања свог фолклора; издавала су на десетине свезака фолклорног текста. Блага народног епоса, која су се вековима крила у народним масама. киргиеког' „Манаса“, узбекског „Алпамиша“, калмичког „Нангара“, — васкрсавала су у записима и проучавањима и постала својином целе соБјетске и светске културе.

Плодоносан је утицај стваралаштва Горког на националне књи“ жевности, Његов херојски романтизам, животно позитивни реализам, сва богатства његовог језика, његових ликова, мотива, жанра чине Горког најближим и најсроднијим за младе совјетске националне књижевности. Није случајно обиље превода Горког: он је преведен на 5 језика народа СССР и у времену од 1917 на овамо штампан је у

"педесет милиона примерака. И у јубиларне дане 19392 год. и на Све: савезном конгресу писаца у 1934 год., и о прославама годишњице смрти Горког, писци сведоче о благотворном и моћном утицају који су на њих вршила дела Горког. „ = Како је драг био писцима њихов учитељ — то се јасно испољило у оним песничким одјецима туге којима су се пуниле странице штампе у 1936 год. Народни певач Казахстана Џамбул, народни песник Дагестана Сулејман Стаљски, песник Таџикистана Хасем Лухати, песник Азербејџана Самед Вургун, узбекски песници Хамид Алимџан и Шеих Заде, и многи други, оплакивали су смрт Горког.

Горки-уметник и сам је много учио — и од руских класика и од мајстора светске књижевности, и од безимених твораца народне поезије. Горки је од чинилаца националне уметности и културе захтевао дубоко усвајање светске и националне традиције, и наравно, био је срећан када је опажао испуњење тог завета. Горки је био убеђен да само унутарње снажна, самоникла, оригинална књижевност може успешно да усвоји и преобрази традицију у њој својственом националном стваралаштву. М ето, писци братских република учили су и од Пушкина, и од Толстоја, и од светских класика. Они су се напа-

јали на својим родним изворима — на фолклору, на делима великих предака, међу којима блистају У грузинској књижевности — Шота Руставели, у гзербејџанској — Ганџеви Низами, у узбекској — Али: шер Навој, у украјинској — Тарас Шевченко, у осетинској — Костг

Хетагуров и други истаккути мајстори уметничке речи.

Горки је не једанпут пребацивао старој пре-совјетској руској књижевности ограниченост њеног видокруга, сужавање њеног круга посматрања и уметничког одражавања на мали број области централне Русије, прећуткивање живота осталих покрајина, живота братских народности читаве земље. Овај прекор не односи се на Пушкина, Љермонтова, Толстоја, Корољенка, Мамина-Сибирјака. Али га заслужују многи и међу њима — велики, класични руски писци. Заслужују га и