Naša književnost

др

Максим Горки и национална књижевност СССР 435

многи руски књижевни историчари, а такође и угледни критичари (искључујући, међутим, револуционарно-демократску критику — Бјелинског, Чернишевског, Доброљубова).

Међутим, у крајевима једне државе, кроз дуге десетине и стотине година живели су и развијали се многи народи, који су већ саздали културу и књижевност високе мисаоне и уметничке вредности. Ове високе вредности биле су мало познате руским умтеничким чиниоцима и оне нису имале довољног утицаја на руску књижевност и културу (са изузетком украјинске културе, уосталом, која је приметно деловала на руску у ХУШ—Х1Х веку). Саме пак националне културе, нарочито националне књижевности, узимале су много од руске културе и књижевности, као и од руског ослободилачког и револуционарног покрета.

У совјетско доба почело је национално изграђивање и узело џиновског замаха — као резултат победе револуције и совјетске националне политике. Препородиле су се и почеле да развијају и националне књижевности. Њихов развој није био лак. Јер многи народи наше земље, раније угњетавани експлоататорском политиком царизма, нису имали чак ни своју писменост и у области књижевности располагали су само усменом поезијом. За цео састав националних култура у предворју социјалистичког градитељства карактеристична је ступњевитост њихова нивоа — од чергарског начина живота до врхова светске културе. МИ ето, у току совјетског државног и националног изграђивања испунило се Лењиново учење о развитку заосталих народа уз помоћ напредног пролетаријата — тако да су избегли капиталистички ступањ развоја. Уз потпору старијих и зрелих књижевности, на челу са водећом руском књижевношћу, у условима братске међусобне помоћи, изнова рођене (или препорођене) књижевности брзо прелазе етапе развоја и стичу уметничку вештину. Древне књижевности, високе у својим давним достигнућима, али затим, у тегобним приликама историског живота, принуђене на снижење свог нивоа, преживљују у совјетско доба сјајан препорођај и њихови велики класици стичу нов живот и стварност.

Уметничка блага прошлих векова, откривена у совјетско доба, стекавши нову моћ над стваралачким сазнањем књижевне савремености, захтевају и од историчара културе и књижевности преудешавање читаве историске схеме, ослобођење научне мисли испод ига традиционалног „европоцентризма“, који недовогено цени или чак одриче право источних култура, на пример Средње Азије, "на учествовање заједно са западном културом у стварању светске културе.

Али саме националне совјетске књижевности, следујући завету Горког, марљиво су присвајале дарове светске књижевности. Пре свега —- руске књижевности. Утицај руских класика очигледно се открива о прославама годишњица, када многонародна земља слави успомену овог или оног великог руског писца. Празновање Пушкина 1937 год. била је прва истински свенародна прослава пишчева. Она је била при-

бан

аи