Naša književnost

220 Наша књижевност

Истину говорећи што смо ми преживели тих дана без хлеба и у доба тифуса, то ми у великој мери имамо да захвалимо нашем „сродству“ са Максимом Горким, за кога смо ми, велики и моли, били као његова рођена фамилија. Често сам имао прилике да видим како Горки мољака за те књижевнике, који су му пре револуције злобно тровали живот.

„Светску литературу“ је основао Горки ускоро после октобарских дана. Горкоме је пала на памет сјајна идеја: пружити новоме совјетскоме читаоцу најбоље књиге, које су написали на нашој планети најбољи аутори, да би нов читалац могао да изучава светску књижевност по најодабранијим преведеним узоримг. У том циљу Горки је основао велики колегијум — или још тачније, удружење — писаца и научника књижевника, који су имали да поставе на ноге огромно издавачко предузеће према програму нарочито прилагођеном за совјетске читаоце.

Књижевност је скоро из сваке земље имала у том колегијуму своје претставнике.

Професор Браун и песник Александар Блок водили су немачку књижевности. Професор Баћушков, професор Смирнов, Лернер, песник Лозински и песник Гумиљов водили су француску књижевност. Јевгенију Замјатину и мени била је поверена енглеско-америчка књи-

жевност. Италијанска — Акиму Волинском. Индусе је, наравно, претстављао академик Олденбург. Арапе — академик Крачковски. Кинезе — професор Алексјејев. Монголце — професор Владимирцов...

Током неколико година водили смо тај посао под претседништвом Горкога и први пут сам тада запазио такве црте, о којима ни сањао нисам дотада. Пре свега видело се да је он првокласни зналац стране књижевности. Публика се често потсмевала. „Одрпанац не зна ниједан страни језик, а претседник је научног колегијума.“ Али је тај „одрпанац“ доказао да је ученији од ма кога професора. Ма о коме да смо почели разговор у његовом присуству. 0 Хауторну, Вордсвордију, Шамису или Тике, он је давао такве подробне и тачне податке о свему шта су они писали, као да их је проучавао целога живота, — ма да је често изговарао њихова имена на ниженовгородски начин. Спомену на пр. у његовом присуству кога било слабо познатог Француза, о коме нико ништа није чуо; ми ћутимо и збуњујемо се, а Горки говори пословно:

— Тај писац има таква и таква дела. Ова су нешто слабија, а ова опет (и притом му се појави осмех) — одлична, необично добра ствар.

Када је разговарао с Олденбургом о древним источњачким писцима, он ми је изгледао да исто толико зна као и сам Олденбург.

Друга неочекивана црта његове личности је била његов немилосрдни, а ја бих рекао свирепи однос према себи. Многи по страни верова-