Naša književnost

МАКСИМ ГОРКИ У ИТАЛИЈИ

(И3 УСПОМЕНА)

Журили смо да стигнемо у Соренто уочи 1933 године. Били смо неискусни путници; знање речи било нам је врло оскудно, ма да су Талијани отмено учтиви и довитљиви у односу према нама сличним, -- и зато смо грешили возове, сматрали шпијуне за симпатизере совјетског поретка и чудили се у Риму обиљу калуђера и нашминканих официра. У вилу Горког стигли смо око два сата пре нове године, — сиво-бледи од узбуђења.

— А ви пешице, како ли сте ишли» — упита Алексеј Максимовис,

Он је слушао наше комичне авантуре, осмехујући се својим изразитим осмехом. Изнад осмеха, испод риђих, мало растреситих бркова, који су се на фотографијама слеђивали у камење без живота, клизио је дим цигарете. Ти брци и тај непрестани дим давали су израз његову лицу чинећи га сличним једру, покретљивим, романтичним,

— Одлично је што ви то причате тако, са смехом. Значи, нећете 101: данас писати за новине» А наши књижевници пишу тако као да пре њих нико није био у Европи.

Нарочито га је однекуд бунило што је један књижевник побркао заливе: Напуљски преместио тамо где је Сорентски.

— Вода је иста, — рекох ја.

— Вода је иста, али плове по њој други људи, господине мој. Фашисти! Направио совјетски човек грешчицу, а они гледају да је изврну у националну глупост. Истина, маште им недостаје, јер су им не само мозгови него и руке слабе, али ипак хоће, хоће...

Повео нас је доле, где се у сликарском атељеу припремао дочет нове године. Вила — двоспратна камена кућа, осам или девет соба и споља, и изнутра била је врло скромна. Ту је кућу улепшавао за. лив и Везув, који се димио преко пута, и велики парк на падини брега с ретким дрвећем и сивим камењем, где су се и ветар и сунце сасвим слободно шетали и где је лепо било седети на клупи и гледати на увек гиздаво море, на мрка острва, на ретке лађе.

Напољу, уз врата атељеа, лежао је космат стари пас.

Алексеј Максимович, дишући убрзано, као да се задувао, — тако је он пушио, — стресе пепео и показа цигаретом на пса.

— Обратите пажњу на сталоженост, Али у нашим степама пси су куд и камо лепши.