Naša književnost

244 ; | Наша књижевност

Али и ако је мој младић добро знао све то, ипак он је био човек! И још поред тога сви су писци и друге мудрице — људи мање или више ограничени. Он је почео да осећа да му је пријатна та у порна пажња публике. Он је почео да добија од читалаца ласкава писма. |

Један је писао: „Талентирани , други је црним на беломе шарао: „Многоуважени“, нека читатељица је написала просто али силно: „Душо! Хвала!“ као да 10] је писац свилу за блузу поклонио. А један књижар му је послао овакво писмо: М. Г. г-не списатељу! Будући заинтересован зашто публика тако много купује ваше књиге, — ја сам исте прочитао и из мене су се излили стихови који доле следују:

Као љиљан у риту У мојој тужној души Цветале су маште и снови О животу без препрека, Цветале су оне, али ретко, Цветале су и венуле, И у талогу срца трулиле И врло ружно заударале... Али ти си ми продро у срце: Својом ватреном речју Као искрама си осуо Ти мрак моје душе. И запламтео сам ја страсно, [И постао безумно храбар, И сад гордо миришем На опаљену чекињу. С искреним поштовањем Семјон Јастребов

Н много других слатких ласкања лобефао !е мој лисац од публике. А Баво, верни пратилац писаца, смејући се говорио му је: „Не збуњу] се, лудице, та ти си то заслужио. Ти си сад публици као млада љубавница слабоме старцу. М зато се не претварај да ти је криво, јер караш воли да га пеку на кајмаку, а писац — да га суше на диму славе. Хо-хо-хо!“

И тако, ево мој дечко поче помало да се показује заљубљеној у њега публици. Види, она пљеска. И поче на то да се навикава, као пијаница на ракију, и постаде му досадно да живи без пљескања,. И уз то младић поче да се горди.

Тако једном, у неком модерном месту, окружила га је гомила публике, притисла уза зид и, лупајући у дланове одобравајући викала: „Браво! Бра-а-во!“ А он је стајао пред гомилом, умиљато се смешио и било му је тако слатко, као да суга у чистом меду кували... Први пут је он видео публику тако изблиза... И одједном му би незгодно пред њом, чак непријатно; учини му се као да ће сад почети да га голицају испод мишица, и у глави почеше да му се роје разне ружне мисли.