Naša književnost

Прве наше сатире 597

Уз ову песму треба одмах споменути „Песму једног најлојалнијег грађанина“, где је дата широка и снажна слика насилничке владавине, кад је династија црква, кад је лојалност молитва, кад се прогони све што је слободоумно и напредно, кад се од народа тражи да буде покоран и понизан као пудла. Сатира је у градацији, и на крају достиже необичну јачину:

Нећете ме видети

Да се на што дурим, Кад опазим неправду, Ја ћу да зажмурим. Од бога су званија, Од бога су власти,

Па баш да ме оглобе, Нећу ником казти...

Кад министри намигну, Лећи ћу да спавам,

А у сну ћу шаптати: „Ја се покоравам!“

Док не рекну: „Устани!“ Донде устат' нећу; Заповеде л да умрем, Добро, и умрећу...

После владара, најтеже ударце Змајеве претрпело је покварено свештенство, та „беда, увек жедна, никад сита“, што пева „Богу за готове новце“, што је спремна да служи свакоме господару и коју понајбоље претстављају „поп Никола пионер и поп Васа канонер“ „млада германска армада“, како то Змај каже у „Врбовној песми — за врбовање свештеника у бој против народа“. Ако је то црквени великодостојник,/ он је похотљив, безобзиран, развратан, охол и далек од народа одиста као небо од земље. Ако је то обичан поп, он је непросвећен — не мање него у Доситејево време („Људи пију, деца псују, жене вам се беле, у кућгма ђубретина — убила је тама! — ма да ниче око куће метлурина сама“) — себичан, лаком и прождрљив. И више, Змај не говори само о рђавим српским поповима него о поповима уопште: о папи, о језуитима. У песми „Неком попи у Европи“ он, са неприкривеном одвратношћу, описује недостојног духовника:

" Кад је 1869 године Даничар с Јотом Грујићем (Јован Грујић-Јота, Ђорђе Поповић-Даничар и Аца Поповић-Зуб били су плаћеници мађарске владе, који су имали задатак да денунцирају Милетића и његову Народну странку) основао новине „Србски народ“, финансирао их је патријарх Самуило Маширевић, који је 7 октобра 1869 депоновао кауцију од 5000 фор. Поред патријарха, сваки се епископ обавезао плаћати годишње по двадесет претплата... Наименовани патриЈарх Герман Анђелић давао је Јоти сто годишњих претплата и сто фор. месечно, а администратор патријаршије Василијан 200 фор. месечно у свему“. Како је Змај био први сарадник Милетићев, природно је што је тако жестоко нападао изда|нички рад црквених поглавара.