Naša književnost

НА ОСИЊАКУ

Вече. Ветар опет дува, киша сипи, на крову тандрче одваљени комад лима. У тврђави су сва светла погашена, полупани, старински фењери љуљају се слепи на ветру, а у кули, међу високим округлим каменим зидовима је мрачно као у бунару. Ту и вода клокоће и из разваљеног, рђом изједеног олука, шкропи по гвозденом степеништу и каменим плочама дворишта. Пропусти, одавно нечишћени, зачепљени су. Под ногама војника који до ушију увијени у кабанице одлазе псу“ . јући на стражу, шљапће вода, и ноћас ће, доле у подруму, засигурно подавити све преостале мишеве.

Једино још, високо, на тамној равни зида, светли прозор на соби команданта. Али и ту, унутра, светлост са „петромакса“ који је окачен високо на засвођеном стропу, бледа је и безбојна. Соба је права тврђавска — хладна и пуста. По одавно небељеним каменим зидовима, избушеним и ишараним, ранији пролазници су вешали пригодне наредбе и слике. Сад у угловима лелујају мреже паучине а лево, над столом, виси слика императора прилепљена о пожутели, искривљени картон. Кревет, слупан од неколико неодељаних дасака, стоји у углу застрт смеђим војничким ћебетом. Ту су још: сто, покривен хартијом умрљаном јелом и мастилом, затим пепељара, мастионица у којој су се још доскора купале муве и две столице. То је све.

До пола седећи, од пола лежећи заваљен у столицу, тененте Луиђи Бертолини једва се судржава да не зева. Досадно му је и осећа како га све више хвата мука од сталне тутњаве валова који се, доле под прозором, руше и ломе о стене и зидове тврђаве. Ху-ху-дуп-ду Ху: ху-дуп-ду ... Без прекида то траје већ више од месец и по дана и Бертолинију, замореном и отупелом, чини се да су валови најзад подровали острво са старом тврђавом, понели га и сад га као голему бродину ваљају дебелим морем и претурају с бока на бок. У његово! загаслој свести завијање ветра, трескање стакала и тутњава мора, сливају се у потмулу хуку моћних машина негде дубоко у утроби брода, а у њему расте мука и пење се ка грлу горка, кисљкаста пљувачка.

— Морска болест — мисли он —- и са муком задржава пљувачку да му не провре на уста

Затвореник сучелице њему, још увек седи у напрегнутом ставу ишчекивања, Види се, од жеље да се покаже на услузи, сав се пре-