Naša književnost

Ма Уа аи ља јаје > Ме ита и АМУ ин ИЕ 4Е

68 Наша књижевност

један овакав скуп, па да политички пламен букне у разним правцима. Савез ђачких дружина, основан на скупштини ђака којој су програм одре“ ђивали политичари, књижевници и трговци, истакао је начела и правац рада без ичега нарочито „ђачког“ или „омладинског“. То су били програми већ постојећих политичких покрета, који су себи тражили продорну снагу, а омладина је обнављала традицију четрдесетосме. Питање је било како ће се користити искуства четрдесетосме, како ће се поставити и остваривати задаци у новим условима.

У истицању општег националног програма скупштина је била јединствена. Жеља да се српска омладина „састави у целину , задатак да „усавршава саму себе“, да „буди народни живот у свима гранама његовим“, да „казује начине за побољшање материјалног стања народног“, — све се то могло усвојити као општи оквир за најразличитије циљеве, јер је одговарало и тежњама народне странке у Војводини и либерала у Србији, а и саме званичне „Србске новине“ благонаклоно су донеле извештај са скупштине. Али на првим покушајима конкретизације задатака настала су разилажења, да затим нов, оштрији потстицај изазове идеолошке сукобе, сукобе начелних погледа на друштвена питања. Оно што се још није могло уочити у дру штвеним односима могло се предвидети. Друштвени сукоби на западу показивали су правац. Е

– Неслагања у схватању националних задатака паралисала су активност Омладине. Сукоби различитих погледа на унутрашњу политику, који добијају велики замах од 1868, од приласка либерала намесничком режиму, створиће супротне таборе. Један ће животарити са безидејним програмом, за чије ће се остварење „борити штампом и речју , други ће изнети конкретан, социјално револуционаран програм, окупити напредну омладину, активизирати је; а што је најва: жније, спровести одлучну критику националне и социјалне фразеологије у програму Омладине, разоткривајући прави смисао поступака онихкоји су јој се ставили на чело. Критика коју је спровео Светозар Марковић по питању програма Омладине и њене активности, повезана са критиком либералног воћства, и позитиван утицај који је извршила на оку“ пљање и васпитање напредних омладинских снага, има значајно место при оцењивању целокупног његовог рада.

Прво разилажење у Омладини било је на питању правца нацио'налне оштрице: Војвођани су хтели да је упере на север, србијански | либерали на југ. Ови су сматрали да цео српски живот треба да се "усретсреди у Београду и све српске тежње окрену југоистоку. Одмах по оснивању Омладине изгледало је да ће покрет добити замах. Ничу омладинске групе по разним местима и започињу са радом. Али на практичном раду је Омладина и показала своје слабости. Показало се колико у њој није било јединства, које се могло обезбедити само на: предним програмом, а не борбом старих партија за своју позицију кол омладине. „Програм омладине није показивао никаква пута за даље