Naša književnost
С. Марковић и Уједињена омладина 69
развијање народног ослобођења“, писао је Марковић, стварајући програм на коме би она могла да одигра достојну историску улогу.
1867 друга скупштина Омладине, која је свечано започела у Београду, растурена је због либералних тенденција, јасно показаних и у избору либерала Јеврема Грујића за претседника. Омладина, као целина, као организација, изложена је ударцима одозго: у Војводини као национални, у Србији као либерални покрет.
1868, после убиства кнеза Михаила, настаје хајка на „крваву омла-
дину“. Мађарске власти стежу покрет у Војводини, у Србији прогони и расцеп. Фузија либерала са намесништвом, либерална хајка на опозицију. На скупштини Обе у Војводини протурају се изјаве сим-
патије „просвећеној влади“ у Србији.
1869 скупштину Омладине Марковић поздравља депешом: „Кога слобода и срећа покреће на рад, тога не плаше тавнице.“ Либерали покушавају да протуре изјаву солидарности Омладине са намесничким уставом. Одлука о покретању омладинског органа „Млада Србадија“. Рад Омладине малаксава, чланство се проређује.
1870 одлучне борбе Марковића против либерала. Либерали, пошто су већ показали како схватају унутрашње слободе и реформе, показују и како схватају национално ослобођење и уједињење: пренети врховну владу са султана на владајућу династију Обреновића. Марковић истиче револуционарну улогу Србије на истоку.
1871 последња скупштина Омладине у Вршцу. Затегнутост између мађарске и српске владе изазива реакцију у Војводини. Захтев мађарских власти да се чланство у Омладини ограничи на Србе из АустроУгарске и да се Омладина не меша у политику.
Дискусија на последњој скупштини показала је да Омладина као целина није кренула са мртве тачке од 1866. Али су догађаји између 1866 и 1871 изоштрили гледишта и унутрашње сукобе и свака група имала је прилике да доследно обележи свој став и са својим програмом закорачи у политички живот земље и ван организације.
Главни предмет дискусије био је „отпис“ мађарског министарства унутрашњих дела. По питању легалног односа према власти, питању да ли ће Омладина жртвовати основни принцип на коме се уједињује, било је исто толико мишљења колико и програма. Прва и основна тежња при самом оснивању „Уједињене Омладине српске“, — да се уједини читава српска омладина, била. је главна тачка удара мађарских власти: оне су непријатељски гледале на јединство својих поданика и Срба из кнежевине, а на то су свакако утицали и догађаји из 1848.
Један од Војвођана предложио је да се усвоји предлог да се војвођанска омладина посебно организује, да би се могао наставити покрет у Војводини; а тако да се учини и у другим крајевима. Београдски либерал Владимир Јовановић, који је увек имао куртоазије према „правитељствима“, предложио је, у очекивању доношења мађарског закона о удруживању, који ће „јамачно бити слободнији“,
з
Па АЕ
Ек аде
са ратне 4“