Naša književnost
С. Марковић и Уједињена омладина 8!
Слом либералне странке био је очигледан: одричући се револуционарних метода, одричући се да с народом иде против бирократије и династија, тражећи у династији савезника против бирократије, либерали су наишли на њихову чврсту повезаност. Поновни одлазак у опозицију 1864 показао јој је да не може задобити позиције у народу. Покушај са Омладином, у којој је хтела да нађе свој "нови ослонац, показао јој је да њен програм не може да одушеви и активизира младе нараштаје. И када после Михаиловог убиства настају прогони, политичка авангарда трговачке буржоазије — после дугог „тактизирања“ изневерила је и СВОЈ „напредни“ програм и циљеве либералне буржоазије. Почела је са довијањима, прилагођавањима, ВОВИМ „тактизирањима“, пактирањима, желећи да одржи „равнотежу“, у ствари свој политички капитал. Либерали, напуштајући своју историјску мисију да буду авангарда револуционарне буржоазије, узели су на себе да истичу потребу помирења буржоазије са апсолутистичком монархијом, пред опасношћу револуционарних покрета самих народних маса, Осећајући да им се некадашње вођство над масама измиче, да ће се револуционарна „зараза“ са запада све више ширити, сматрали су да уместо покушаја да поврате вођство над народом, осуђених на неуспех, треба благовремено организовати снаге које ће бити чврсте да се одупру народним покретима.
Либерали нису само престали да буду опозиција влади, нису се само са њом солидарисали него су настојали да разбију сваку другу организовану опозицију која би се могла јавити и водили доследну борбу против напредних идеја. У томе су предњачили влади, располажући богатијим политичким речником који су стекли док су били у опозицији, а прилагодили га новим циљевима. Могли су наставити да говоре о „слободи“ и „напретку“, наравно, не позивајући народ Да их оствари, него покушавајући да га нагоне да јемство за све те
благодети види у намесничком уставу и да слепо верује владином обећању реформи.
Оштра борба почела је и у Омладини. Један од либералних првака хтео је да наведе Омладину да се сагласи са уставом, али, без обзира на либерални утицај у Омладини, такав предлог није смео ни бити стављен на гласање. Либерали се већ показују као главни владин орган за разбијање свих опозиционих покушаја.
Кад нису могли викога, а још мање омладину убедити да устав зајемчава слободни развитак народа, и натерати Омладину да то посведочи, почели су да називају „кликом“ и „недонесеним либералима“ све оне који не виде „благослова“ у поменутом уставу, већ ,терају опозицију ради саме опозиције“.
» = Г. либерали! — писао је Марковић — Нико не тера опозицију ради опозиције — то би била детињарија, Не лежи противност само у ћуди неколицине да воде дон-кижотску војну. Противност
6
МА
ЈН а инијЕ