Naša književnost

ПИСАЦ С МИ ВИ а

+ 86 Наша књижевност

снаге либерала и они су морали тражити начина да готов државни апарат наследе, ставе га у своју службу, или бар обезбеде — себи учешће и утицај на њега. То отсуство довољне снаге да самостално иступе и одлучно преузму власт, несигурност да ће у ослонцу на народ моћи одржати вођство покрета у својим рукама, није их навело да јачају своје позиције, него на компромисне покушаје. Кад стање у земљи није последица самовоље владара да би се променом династије могло променити, зар није могуће покушати да се дина стија одужи онима који су је поново довели на власт тиме, што ћеу сопственом интересу одржања на власти променити систем да би задобила народно поверење, односно подршку младе буржоазије Али династији је баш и давала снагу бирократија, тако организована = са таквим преимућствима да је давала изглед друштвене класе. Чак и Милош, један од најсамовољнијих и најбезобзирнијих владара, у својој другој владавини осетио је њену снагу и није могао да 10] се супротстави ни за сопствене циљеве, а још мање за циљеве опо_ зиционих група.

Добра воља владара није могла да уништи бирократију. Али је зато смена династија био потез који се усвајао кад је народно незадовољство добијало исувише оштре форме и на тај потез бирократија је пристајала и у свом сопственом интересу, не желећи да своју судбину веже за судбину једне династије. То је било им 1858. Позиције бирократије нису биле угрожене и после промене династије ли. берали су опет потиснути, а обреновићевци трпе да их под „њиховом“ династијом прогањају исти људи који су их прогањали и под Карађорђевићем.

КЕ Ако су под новом владом Обреновића – либерали били незадовољни, могли су бар да поведу опозицију, ослањајући се на то да неће бити изложени јачим прогонима, јер ће их династија држати у резерви ако буде потребно успоставити равнотежу према бирократији. Али 1868, после убиства Михаила са једним малолетним владаром на челу у чије је име владало намесништво, бирократија је постала најјачи чинилац у земљи. Ударити по тој главној сили реакције, кад је почела да ради по своме нахођењу, није било лако.

За промену устава либерала 1868 није довољно сагледати само однос политичких снага. Од великог су утицаја била и средства која су употребљавана ради подржавања таквог стања. У ранијим политичким покретима, династичким борбама, „вучићевским“ походима употребљаване су драстичне мере, али када је непријатељском ставу сељачких маса према бирократији придошао и политички покрет који је хтео да власт постане само извршна сила за спровођење захтева трговачке буржоазије, кад је бирократија била угрожена са више страна, почела је иступати оштрије и перфидније. Настаје размах полициског терора, систематско прогањање и притискивање свега што устаје против „поретка“.

ПА А С ЧИ

ПА ју ИН

ПаК ЧУРАОМ, ари а лу :

је ЗАК