Naša književnost

па ај РИТУ о Ано а. У ха ки а

С. Марковић и Уједињена омладина МА 83

Против фраза требало се борити и у Омладини, јер су либерали и њој написали програм. Или, како каже Марковић, — „омладина немајући свој властити орган, изабрала је за изношење свога рада на јавност, у Србији новине либералног правца „Србију“, а у Аустрији — „Заставу“ признајући у исто доба потпуну солидарност са правцима ових новина“.

Програм који је „Дружина младежи србске“ обележила 1847 године, не разликује се много од програма Омладине 1866. Задатак је био „да се народ у кнежевини Србији путем просвете и науке у духу својих историјских предања и на основи слободних установа новијега доба развија и спрема за велики задатак ослобођења и уједињења српства“. Штавише, овај програм је прецизније изразио суштину политичке и националне борбе младе буржоазије. 1866 године разрада идеја из 1848 није могла имати тако продорну снагу код омладине, без обзира што су услови за остварење таквих идеја били зрелији. Али, како је требало да Омладина пружа идејну подршку, јер су своје циљеве либерали остваривали и другим средствима, либерал Алимпије Васиљевић је предложио да се не установљавају статут Омладине, нити разни „формалитети“, него само да се изнесу „оне идеје које има омладина да остварује, а које су: идеја јединства васцелог српства, идеја истинског народног образовања, идеја јавног морала“, и да се посаветује само о начину како да омладина те идеје остварује. Либерал Владимир Јовановић у своме предлогу није био ништа конкретнији: савез српске омладине, састављен сједињењем свих умних сила омладине треба да тежи одгајању свести о заједничкој славној прошлости, утврђењу братске заједнице у љубави општега добра, развитку човечанских врлина, осветлању народног образа, свеколиком напретку Срба, све на основу истине, а са помоћу науке. Очигледно, то је требало да буде свестрана идеолошка потпора либералних политичких захтева и од Омладине се тражило да она разрађује и остварује тај идеолошки програм, а не да одлучује о политичком правцу свог рада.

„Све на основу истине, а са помоћу науке“ — то је за Марковића »ЛУх оматорелог либерализма, који се истиче фразама када треба да постави практички програм“. МИ кад је Марковић исцрпно критиковао програм, кад је хтео да му да одређену и јасну садржину, да постави циљеве и пут којим треба да иде Омладина, он није мислио да утиче на либерале него да омладину отргне испод њиховог нездравог утицаја. „Шта омладина рачуна истином у науци, нарочито у науци друштвенојг Дргим речима: какво друштвено стање држи омладина за најбоље, коме треба да тежи народ српски Ето шта је требало да буде на чисто у начелу програма.“

Зашто се противу либерала морала водити толика борба кад су они себе показали 1868, пристајући уз владу2г Било је нужно, јер је остало либерала и у „опозицији“, — „недонесених либерала“, како