Naša književnost

34 Наша књижевност

их назива један теоретичар владиног либерализма. Осим тога, борба је била и начелна: први пут у историји Србије политичка борба се свесно води и кроз борбу научних праваца.

Као што је за либерале у програму Омладине било најважније питање шта ће се схватити под појмом „омладина“, тако је и у дискусији око покретања листа Омладине било најважније питање његовог назива, а не и прецизирање програма. Одлучну критику „Младе Србадије“ Марковић је спровео већ после њеног другог броја. Када је Омладина решила, писао је Марковић, да издаје свој сопствени лист ради распростирања истине путем науке, било је потребно решити и какво је знање најпотребније српском народу, и према томг подесити програм листу. Од дванаест тачака програма Марковић исцрпно критикује прву, као најважнију, а која дотиче „историјски развитак и савремени значај и правац у наукама“.

„Наука ради људи“, то је Марковићев захтев насупрот „науци ради науке“, — бескорисних теоретисања која се протурају фразама „свака је наука потребна“, или „нико не може напред оценити, каква ће научна истина бити потребна, а каква не“. Марковић обележава основни захтев у раду: „Треба најпре знати стање и потребе једног народа и према томе оценити, које је знање за њега најважније и то му треба поглавито саопштавати.“ У науци постоје разни правци, и то не само у друштвеним, него и у природним наукама. „Право и економија са професорских катедара у Европи и у дневној књижевности оне класе што влада говори са свим друго као „науку“ а са свим друго говоре људи, који не могу нигде да добију катедру — људи који говоре у име класе којом се влада т. ј. у име огромне већине народа...“ Сваки писац, било у којој науци, припада извесној партији, „има извесну „боју“; тим пре то мора имати један лист, што хоће систематски да распростире „научну истину“ у народу“. Најзад, поводом прве тачке програма Марковић напомиње да се уредништво може саглашавати са њим или не, гли је требало да изложи своје мишљење о савременом значају и правцу наука још у првом броју, јер би тиме дало „тон“... са којим би се морали саглашавати сви саставци што дођу у омладински лист“.

Што се тиче политичког прегледа у листу, он је просто набрајање догађаја који су познати из других новина; ,„..-без икакве критике, без икаквог начела политичког... без указања какву важност ти догађаји имају за нас — без тога је тај преглед са свим сувишан им запрема место узалуд“. Од омладинског органа захтева се „да покаже српском народу сувремени политички положај његов и начела што треба да руководе народ у народној политици“. А за то треба темељно проучити политичке и друштвене потребе у Европи, упознати партије, њихова начела ин односе.

„Преглед и критика важнијих књижевних и научних производа“, као и „нега“ српске и словенске књижевности, —— „остали су такође